P-o-v-e-c-a-j
slova - S-m-a-nj-i
slova + - (na tastaturi) |
Izberite boju pozdaine: |
Najstrože
je zabranjeno kopiranje i svaka dalja distribucija priča sa ovih strana!!!
Sva prava poseduje YuSwing !!!
Priče čiji su autori posetioci našeg sajta
 (u
novom prozoru) |
| Napišite
šta ste doživeli i pamtite ili o čemu maštate..... |
| "Leptir" - by Sky Seeker | ||
|
Eh! Da sam bar onaj leptir sto joj je sleteo na dojku i da zivim samo taj jedan dan. Ona ga gleda dok prevaljuje brdo, sve moguce nagibe i provalije, stize do bradavice i tu se pobedonosno penje, kao planinar kada stigne na vrh da pobode zastavu. Krila su mu zastava, vijori njima. Ona ga gleda trenutak pre nego sto ga uhvati i stavi u knjigu da njegovu lepotu sacuva zauvek. On se njenim secerom zadojio - zauvek. A ja bih na njegovo mesto, pa makar posle i u knjigu. Sta je zivot ako nemas potrebu za njim, sta je smrt ako nemas zelju da je ulepsas? A ona je i potreba i zelja, i razlog zivljenja, i lepota umiranja. Eno, vidim! Vidim da joj se kapljica vode sliva niz Venerin breg. U toj kapljici ima milion bakterija, a ja nisam ni jedna od njih. Svaka se dlacica presijava na suncu, i tako je meka, i podatna… ej, blago njima! Stomak sa pupkom u sredini, a po kome setaju mravi, da samo znaju kako su srecni. A, tu je! Tu je i glava! Oci dva nebeska dragulja, zubi niska bisera, crte lica andjeoske, neobjasnjivo lepe, duga plava kosa sakuplja sunce, pesak i insekte, i rasprsuje ih na sve strane. Zaslepece mi dvogled, vracam ga nazad na grudi. Na njene grudi. Onaj leptir je jos tu, jos ga nije ispresovala. Previse je lep da bi ga se tako brzo otresla. A on, kao da zna da su mu sekundi odbrojani, stegao bradavicu sa svih sest nogu, pa ne pusta. A mozda i zna. Odabrao sebi mesto gde ce da umre. Ko od nas ne bi napravio bas ovakav izbor? Kad vec ne biramo mesto gde cemo se roditi, da bar izaberemo gde cemo umreti. Ali, ne! Tu privilegiju imaju samo odabrani. Ja nemam onakva krila kao on, ja nisam tako mek i nezan kao on, ja… nisam leptir. Trzaj rukom, nije se branio. Znao je, i dopustio je da udje u njenu knjigu. Slatka smrt. Okrece se na stomak. Daje se zemlji, vodi ljubav sa milijardama zivih bica odjednom. Kako da postanem jedno od tih zivih bica? kako da se pretvorim u pauka? u crva? u gusenicu? kako da se zavucem ispod nje? samo malo, samo jedan tren, kako… oh, kako! Na oble i bljestave guzove spusta se nekoliko komaraca. Rugaju mi se, vidim ih kako mi masu, a onda svoje rilice uvlace u poru koze. Sljapnula je rukom i pobila ih. Tako im i treba kad se prave vazni. Krivulja ledja, plecke, kicme… eh, kako je lako postici savrsenstvo. Ustala je. Isla je pravolinijski, bez lalujanja, bez njihanja bokovima, pravo u vodu. E, sada je vodila ljubav sa rekom, i sa koliko jos zivih vodenih organizama, a kada cu ja doci na red? Ih, da sam bar onaj mehur sto joj se priljubio uz kozu, pa prsnuo sekunddva kasnije. Da prsnem, da me nema, samo da budem uz nju. Sta sam sve mogao da budem, a nisam. Plivala je na ledjima, prepustajuci se sjajnom suncu, cistoj vodi, toploj zemlji, mirisnom vazduhu, svetlom nebu… svima osim meni. Svi su joj tu, na dohvat ruke, svi osim mene. Izlazi iz vode kao ziva vatra, varnice prste na sve strane, a ja cak ni jedna od tih iskri nisam. Buktinja jaca od sunca, kosa se zalepila za ramena, a ja ni ona kapljica nisam. Skida neku bubicu, srecna li je ta bubica, da mi je da sam u njenoj ljusturi. Brise se peskirom. Grudi, stomak, prepone… ej, sto nisam taj peskir. Bar jedna dlacica u njemu. Uzima svoje stvari i odlazi. U pesku tragovi stopa, u vazduhu miris, u vodi odbljesak, svi kao da se zahvaljuju, svi su oni zadovoljeni, svi… sem mene. Stezem dvogled grcevito ne bih li je uvecao, privukao… ne vredi. Sve je manja, sve je udaljenija. Nema je vise u okularima. Trenutak lepote je minuo, ostala je samo surova stvarnost. Nista nije tako kratko kao lepota, i nista tako bolno kao stvarnost. Nocas cu imati sta da sanjam. Jedini prijatelj mi je ovaj dvogled. Pruzio mi je privid blizine, necega sto mi je tako daleko i nedokucivo. Sad mogu da uzmem teleskop pa da gledam u zvezde. I one su mi isto tako daleke i nedokucive. Jos jednom stavljam dvogled na oci, mozda je negde u uglovima ostao komadic one slike od malopre. Ali ne! Opet ta surova stvarnost. Reka se stisava, sunce je na zalasku, vece osvaja i spusta svoje prste na uzavrelu zemlju. Nocne zivotinje, kao glumci, zauzimaju svoje mesto na pozornici. Svako zna svoju ulogu, ali meni na toj pozornici nema mesta. Vracam se kuci, u krevet. Jedna zavesa je spustena, druga podignuta. Smena dana i noci, varljiva igra svetla, smena glumaca na pozornici, smena straze na kulama… mene niko nije primetio. Jasno! Ja sam iz neke druge predstave. by Sky Seeker avala400@EUnet.yu |
||
|
|
(u novom prozoru) |
| Komentarisanje priča je zaključano pošto je većina komentara bila uvredljiva! |
| Važno! Molimo vas da ako
pronadjete neku priču koja vam je poznata,
|
| Kriterijumi za objavljivanje
priča su: 1. Da je prica erotska 2. Da sadržaj priče nikoga ne vređa 3. Da nije u suprotnosti sa opštim pravilima Interneta 4. Da ste VI njen autor 5. Da nije već objavljena na nekom drugom sajtu 6. Da neće biti objavljena na nekom drugom sajtu 7. NE objavljujemo priče u kojima su akteri bliski rodjaci ili maloletne osobe |
Molimo vas da poštujete ovih par pravila kako bi ova rubrika ostala originalna i kako ne bi ličila na slične rubrike na raznim sajtovima koje nastaju tako sto vlasnici sajtova ukradu par priča od nas i još po par sa drugih sajtova i eto pola sajta. Postoje čak i drastični primeri gde su ukradene cele strane!!! |
| Napišite
šta ste doživeli i pamtite ili o čemu maštate..... |
Pregleda od 03.02.2004.
Pristigle
priče objavljujemo bez cenzure i ne odgovaramo za tematiku kao ni za sadržaj
priča!!!
| Najstrože je
zabranjeno kopiranje i svaka dalja distribucija priča sa ovih strana!!!
Sva prava poseduje YuSwing !!! |